Prodaj i kupuj na BeeBoo.rs!

Jer smo tu da ti ulepšamo i olakšamo roditeljstvo

Imamo 10 razloga da se registruješ:

REGISTRUJ SE BESPLATNO

Periodi osetljivosti

26-01-2022

Autor: Sofija Mijailović, dadilja

Još je u XIX veku genijalni um Marije Montesori zaključio da deca poseduju ,,upijajući um“, od svog rođenja pa sve do šeste godine. Zato, dragi moji roditelji, obezbedite dovoljno psihičkog prostora za sve sunđerčiće u svome dome. ,,Upijajući um“ deci omogućava da usvajaju svaki oblik ponašanja, raspoloženja sve ono što primete u svome okruženju. Pored ,,upijajućeg uma”, dete prolazi kroz periode osetljivosti, tokom kojih ulaže svu svoju energiju u sticanje  određene sposobnosti. Holandski naučnik De Vries otkrio je razdoblja posebne osetljivosti na određene podsticaje. Ovo saznanje primenila je Marija Montesori u svojoj pedagogiji vaspitanja deteta. 

,,Nido”

Marija Montesori, nakon dolaska njenih unuka na svet, osniva boravak za bebe, nešto poput današnjeg obdaništa, takozvani ,,Nido“, koji nalik ptičjeg  gnezda prima bebe uzrasta od dva i po meseca do beba starih petnaest meseci. Sve se to dešava oko 1920. godine, kada ubrzo zatim osniva i ,,Dečiju zajednicu“, u kojoj borave deca uzrasta od petnaest meseci do dve i po i tri godine. Uloga vaspitača bila je da organizuju ambijent i aktivnosti u zavisnosti od toga u kom osetljivom periodu se dete nalazilo i da bi ono moglo na najbolji mogući način da istražuje sposobnosti koje poseduje u tom trenutku.

Taj unutrašnji proces koji se odvija u umu deteta određen je genetskim potencijalom. Naime, nagoni deteta podstiču ga na obavljanje određene aktivnosti u ranim stadijumima razvoja koji su usmereni na razvijanje određenih sposobnosti. Ovi periodi su prolazni i ako dete tokom nekog od njih ne bude dovoljno stimulisano, prilika da to nauči prolazi i kasnije će morati da uloži mnogo više truda. 

Dete je u stanju da integriše sve ono što mu njegovo okruženje ponudi u trenutku koji mu najviše odgovara da bi se formiralo, a za to su mu potrebni mir, odgovarajući ambijent i aktivnosti. Unutrašnja osetljivost je detetov ključ u odabiru izbora u njegovoj sredini – onoga šta mu je nužno za razvoj, tako što ga čini osetljivim za neke stvari, a indiferentnim za druge. 

Koje su odlike perioda osetljivosti ?

Univerzalnost je osnovna odlika, ako se pitate da li je vaše dete možda izbeglo ili neće podleći fazama osetljivosti odgovor je negativan. Svako dete prolazi i ima svoje periode osetljivosti. 

Drugo mesto zauzima – preklapanje, različite faze osetljivosti mogu se vremenski poklapati, ali nikad istovremeno ne dostižu najvišu tačku. Pomenuli smo možda i glavnu odliku, a to je vremenska ograničenost. One imaju svoje vreme kada su aktuelne i kada prođe njihov termin u kasnijem periodu detetu će biti dosta teže da uči na tom području. Faze osetljivosti su uočljive, još je Marija Montesori rekla da dete uči sa lakoćom, radosno i srdačno usvaja nove aktivnosti, željno usvajajući nove zadatke.  

 

Vrste osetljivosti

Prva faza osetljivosti koja se javlja najranije i traje najduže jeste faza osetljivosti za govor. Bez svesnog podučavanja dete nesvesno usvaja govor svoje okoline. Sa četiri meseca beba izgovara univerzalni repertoar glasova svih kultura, dok sa šest meseci prepoznaje i usvaja glasove svoje kulture. Sa prvom godinom počinje izgovaranje prve smislene reči, od dve i po do tri godine počinje sa izražavanjem sopstvenih misli, u malo kasnijem periodu detetov govor mu pomaže u organizaciji svesti. Prema pedagogiji Marije Montesori dete sa četiri godine počinje da piše, dok sa pet počinje da čita, a sa sedam već  poseduje osetljivost za gramatičke strukture jezika. Zbog toga je veoma važno da što više razgovarate sa vašim detetom, da stvari i predmete imenujete u vašoj okolini, da mu opisujete i objašnjavate šta radite u datom trenutku. Trudite se da mu se obraćate kao odrasloj osobi, čisto, jasno, razgovetno bez preteranog tepanja i maženja u govoru, da bi naučilo što pre pravilnije da izgovara glasove. Kada dete počne da govori uvek pravilno ponovite za njim reč koju je izgovorilo.

Druga faza osetljivosti jeste osećaj za red, koja se javlja u prvoj i drugoj godini detetovog života. Sledeća faza predstavlja osetljivost za spretnost u kretanju, ne zaboravite da  je kretanje deteta povezano sa razvojem inteligencije! Osetljivost za red metaforično možemo objasniti kao njegov sopstveni unutrašnji red i mir koje ono poseduje, to su prirodni zakoni koji omogućavaju detetu da izgradi unutrašnji red. Učenje deteta da svaka stvar u spoljnjem svetu ima razlog svog postojanja i svoje mesto u prostoru. Kako dete preko svojih čula prima utiske iz spoljnjeg sveta, ono ima potrebu kao i mi odrasli da ih u sebi klasifikuje, razvrstava, uređuje i slaže u svojim posebnim fiokama. 

Osetljivost za red podrazumeva: 
  • Negovanu okolinu
  • Harmonične odnose
  • Dobre navike
  • Pravila koja deca mogu razumeti
  • Doslednost koja pruža sigurnost
  • Okolina gde može da se kreće slobodno
  • Razumevanje odnosa među stvarima
  • Razumevanje odnosa u društvenoj sredini
  • Red među stvarima
 

To je prva orijentacija u prostoru.

Osetljivost za spretnost u kretanju predstavlja detetovu potrebu za kretanjem. Dete sposobnost hodanja usavršava hodajući, ono počinje da hoda zbog snažnog unutrašnjeg nagona i impulsa. Dete prvo puzi, polako se oslanja na vrhove prstiju, iz položaja ,,balerine” polako se oslanja na celo stopalo da bi naučilo da hoda čvrsto i stabilno. Dete hoda da bi razvilo svoje funkcije, ono nema jasno određeni cilj i putanju, njega samo privlače stvari koje ga okružuju. Kretanje je povezano sa razvojem inteligencije! Naime, da bi dete prikupilo važne elemente za svoje prve mentalne konstrukcije, ono se mora kretati i rukama obavljati aktivnosti sa predmetima u osmišljenoj okolini. Zbog toga kada beba počne da puzi napravite joj bezbedno okruženje i dozvolite joj da istražuje svet, pustite je da uživa u tome. To znači da u stanu sklonite sve stvari koje mogu biti opasne za bebe, a da joj ostavite nadohvat sve ono što joj je dozvoljeno. Besmisleno je stalno govoriti: ,,Ne”! 

Osetljivost za uočavanje malih delova celine iliti detetova potreba za istraživanjem. U drugoj godini dete obožava male predmete, podiže ih, razgleda, ako može razdvaja  na delove, jer je to njegovo nastojanje da razume i shvati svet. Dete svu svoju koncentraciju tada preusmerava na detalje neke celine. 

Poslednja u nizu faza osetljivosti jeste razvoj čula – detetova potreba za saznavanjem. 

Dete je posmatrač koji aktivno snima slike poput kamere u svojoj okolini preko svojih čula. Kao aktivno biće ono upija utiske iz spoljne sredine, oseća neverovatnu privlačnost prema svetu, živim bojama, zvukovima, novim licima i ljudima. Detetu je potrebno omogućiti okolinu u kojoj će razvijati filmove, koristiti svoja čula, taktilno se upoznavati sa spoljnim svetom i usavršavati čulne sposobnosti. Stoga, posmatrajte i sledite potrebe deteta. U njihov dnevni raspored unosite što manje promena, primenjujte ispravan govor i ponašanje, dajte detetu slobodu kretanja i omogućite mu sticanje iskustva. Učinite sve ono što je potrebno kako bi dete iskoristilo razdoblje posebne osetljivosti. 

Stoga je jedna od najvažnijih uloga vaspitača, a naravno i roditelja – posmatranje, jer samo uočavanjem i pomnim posmatranjem mi uviđamo detetove potrebe i  periode osetljivosti. Posmatranjem mi njima pomažemo jer pružanjem male pomoći, aktivnosti, koja će detetov um zalediti od sreće i iznenađenja podstičemo njihovu samostalnost, pravilno razvijanje, rast i učenje. Svako dete poseduje sopstveni ritam razvoja i učenja koji je za njega karakterističan i zbog toga roditelji, dadilje i vaspitači imaju ključnu ulogu, da li je dete spremno za neku aktivnost, ili će ipak biti bolje da mu se ona ponudi nešto kasnije. 

,,Dete stiče svoje sposobnosti tokom osetljivih perioda. Oni bi mogli da se porede sa farom koji osvetljava unutrašnju prirodu ili sa električnom strujom koja proizvodi aktivne fenomene. Ta osetljivost je ono što omogućava detetu da dovede sebe u odnos sa spoljašnjim svetom na način koji je izuzetno intenzivan: tada je sve lako i dete je prepuno entuzijazma i života.” 

Dete u porodici, Marija Montesori