Anksioznost kod roditelja

Tema o kojoj sam već dugo htela da pišem i govorim jeste anksioznost kod roditelja. Najveće pitanje svih roditelja jeste kako ostaviti nekome svoje dete? Nema sumnje ni dileme da su roditelji najbolji poznavaoci svoje dece, da im oni pružaju najviše pažnje, podrške, ljubavi i da ih oni mogu najbolje razumeti. Najveći strah roditelja i glavno pitanje jeste: ,,Kako će moje dete reagovati na drugu osobu”? Kako će se ponašati u mome odusustvu? Da li će njega, tako majušnog uhvatiti tolika anksioznost, panika i strah da se mi nećemo vratiti? Nakon toga, ide pitanje: ,,Da li sam ja tako loš roditelj”? Kako bebi od pet ili šest meseci objasniti da ćete se vi brzo vratiti, da imate neodložna posla i da je ne možete povesti sa sobom. A kako vreme bude prolazilo, obaveze će se povećavati iz dana u dan i sve više bićete prinuđeni da je ostavljate, jer svi znamo da život ide dalje on se nastavlja i odvija neverovatom brzinom i ne može uvek biti podređen bebećim ritomom, igrom i potrebama. Nekada majka mora izaći iz svoje primarne uloge, napustiti svoje gnezdo koje je mesecima pravila, nekada i godinama u toj prelepoj atmosferi, zaštićenoj od ostalih ljudi, bacila i bakterija, svih neprijatelja i ometača njihovog savršenog mira i spokoja.

Nekad vam je pomoć stvarno potrebna 

Međutim, ni majke nisu večiti pružaoci pažnje, niti uvek imaju božansku snagu i strpljenje da podnesu sve dečije potrebe, ideje da sprovedu u delo, jer dok deca imaju svoju dremku one se vraćaju obavezama, čišćenju, pripremanju obroka i sl. Kako god, vremena nikada nemate dovoljno isto kao i sna stoga jedna kafa sa drugaricom vratiće vas u život ili što bi se instagram rečnikom kazalo na ,,fabrička podešavanja“. Mnogi ljudi nažalost nemaju bake i deke, kojima mogu ostaviti dete na par sati, stoga u pomoć stižu bebisiterke, dadilje i otvara se jedan veliki jaz, dilema veka – kako strancu koga ne poznajem ostaviti svoje čedo? Namerno u daljem tekstu nazivam dete, bebu – čedo jer u tom trenutku vaše dete koje vas je malopre iznerviralo svojim ludim zahtevom da uzme nešto što ne sme, što je opasno za nju samu u ovom trenutku razdvajanja i ostavljanja u amanet drugoj osobi postaje vaše čedo, blago koje ste nosili u nedrima. Nebitno je da li dete ostavljate bebisiterki koju ste angažovali preko agencije, ili vaspitačici, čiji je vrtić na odličnom glasu, stah i zebnja su isti. Kako se bliži dan rastanka i odvajanja strah će se povećavati. Ovo pričam i delim sa vama iz perspetkive posmatrača, drugog lica, osobe koja je sve to dosta puta pročitala na licu roditelja. Ono što drugi vide kada ostavljate decu, što je i sasvim prirodno i normlano jeste: strah, zebnja, strepnja i molba u očima: ,,Molimo vas pazite, brinite o njoj, nemojte, znate ona voli, ona noćas nije najbolje spavala, malo je nervozna”… Iz ugla dadilje Problem koji se ovde postavlja jeste kako ćete vi raditi, biti fokusiran kada neko u vas nema poverenja, kako ćete podneti pritisak, tuđu anksioznost koja je tolika da se ne može sakriti? Kako ćete zadobiti nečije poverenje? Svi znamo da čuvanje dece nije jednostavno ono iziskuje ogromne napore, trud i da je pre svega stresan posao, posebno kada brinete o tuđem detetu, postoji mnogo situacija u kojima se oni mogu povrediti o kojima sada necemo pričati, ali svi smo svesni da je pomoć oko dece uvek dobrodošla ponekad i neophodna. Poslednja istraživanja pokazuju da odrasli nemaju toliko energije da se mogu igrati po nekoliko sati i prihvatati dečiju igru i maštu, a pre svega nije lako pružati toliko pažnje, jer do juče je celi fokus bio na nama samima, a sada se sve mora poklanjati detetu. Da bi opstala bračna zajednica dvoje ljudi poželjno je da imaju vreme za sebe, da ponekad budu sami bez deteta iako ga obožavaju. I tu dolazimo do sukobljavanja dve želje, jedna je želim da imam vreme za sebe, želim odmor od deteta, vreme za sebe. Druga strana jeste strah, anksioznost kako da ostavim svoje čedo? Postoje roditelji čija anksioznost prelazi granice pa imaju na žalost brojne iracionalne strahove, naime strah je toliki da proizvodi scene i slike u kojima se dešavaju najgore stvari. Navodim običan primer, dete se igra u dnevnoj sobi, majka vas je zamolila da stavite kafu i dok dadilja kuva kafu, majka koja ima iracionale strahove više puta će vas zamoliti da pazite, da ostavite šoljicu kafe na visoko mesto, da ona nikako ne bude blizu njihovog deteta jer će vam ispričati najgori scenario koji njen um u tom trenutku proizvodi, a to je vrela kafa će se proliti po detetu, završiće na urgentnom sa opekotinama trećeg stepena. Prvih dana neće vas puštati da dete vodite u šetnju jer će njen um, koji je zarobljen iracionalnim strahovima, imati slike udesa i saobraćajne nesreće ili će vam prepričati vesti iz crne hronike. Postavlja se pitanje kako dadilja, bebisiter koji se nalazi između deteta i anksioznog roditelja da ostane pozitivan? Kako nekome zaustaviti crni tok misli i ubediti ga da se to nama neće dogoditi? Prevazilaženje problema Problem je tu, ispred vas i između vaše osobe koju ste vi u tom trenutku odabrali i poverili joj svoje dete. Kako ćete rešiti problem a da nijednu stranu ne povredite? Kako prevazići strah i jednu veliku barijeru? U ovom trouglu između bezbrižnog i veselog deteta, anksioznog roditelja i dadilje postoje neverovatne spone, a u isto vreme i velika razilaženja. Kao prvo ono što mogu reći kao dadilja i neko ko dugi niz godina čuva decu i ima kontakta sa decom i roditeljima jeste da su osobe koje su se prijavile za taj posao upoznate sa svim prednostima i manama tog posla. Niko ko zna da čuva decu nije došao na posao nespreman, naravno pod uslovom da ste odabrali nekoga ko ima dovoljno osećaja, brige i razuma da se tim poslom i bavi. Da bi olakšali tešku situaciju za početak razgovarajte, pričajte naglas o svojim problemima, strahovima, većina dadilja će vam odmah reći šta joj teško pada i gde oseća nesigurnost u obavljanju nekog zadatka. Upoznajte se Prvi savet koji dajem mamama i roditeljima jeste dočekajte sa osmehom i ljubazno osobu koja će čuvati vaše dete. Dobro se upoznajte, pokažite joj sve vezano za vaše dete, kao i koji su njeni zadaci i obaveze. Pokažite joj sve od toga gde vam stoje vlažne maramice do toga koja je omiljena hrana vašeg deteta. Kada pređete prvi nivo upoznavanja, ako pripadate grupi anksioznih roditelja onda blagovremeno i nežno upoznajte dadilju sa tim delom vaše ličnosti. Nemojte dozvoliti da osoba koja radi sa vama na sopstvenoj koži oseća nelagodu, da sama čita i tumači vašu podsvest, kao i sve strahove i probleme. Najgore što možete uraditi bebisiterki je da zbog sopstvenog straha ne odete na zakazani sastanak koji ste imali i unapred je obavestili o tome. Roditelji takvim postupcima obesmišljavaju njenu ulogu i posao i dovode je u nezgodan položaj. Svaki problem ima svoj lek i svaka anksioznost se može pobediti uz iskren razgovor. Poverenje se stiče vremenom, prvi dan je najteži, već sledećeg dana roditelji se navikavaju na dadiljino lice, facijalne ekspresije, na njen način rada i igre sa njihovim detetom. Deca su mali sunđeri, upijači energije, stoga se zbog njih potrudite da ostanete maksimalno smireni i spokojni da suzbijete negativne misli, a da osvežavate pozitivnu atmosferu. Naravno, ono što je svakako preduslov za sve što sam pisala u tekstu je da ste pre nego što ste se odlučili za određenu dadilju temeljno istražili o kome je reč i da li je osoba od poverenja. Važno je da imate sigurnost u to da dadilja ima iskustva u radu sa decom sličnog uzrasta kao što je vaše dete, a svakako bi bilo dobro i ukoliko možete da stupite u kontakt sa porodicom koja je dadilju angažovala pre vas, kako biste čuli više o njenom radu i pristupu, a na prvom mestu da li su oni bili zadovoljni. Ovo je samo početak složene teme anksioznost kod roditelja, postoji još mnogo faktora i elemenata iste, koje ćemo obradati u nastavku. Nastaviće se…