Autor: Aleksandar Raković, specijalista ginekologije i akušerstva Aktuelna tema koja se može vrlo često čuti  na televizijskim emisijama, iz novinskih članaka, pretraživanjem interneta, od drugarice/prijateljice ili od svog ginekologa… i obično je prate prilično zastrašujuća objašnjenja kao i preporuke za najbolje lekove.

Zašto pišem baš ovaj tekst ?

Iz mog iskustva teorija i praksa se najčešće ne poklapaju. Na samom početku da se predstavim, ja sam Aleksandar Raković specijalista ginekologije i akušerstva i već više od 10 godina se bavim policističnim jajnicima, poremećajima metabolizma kod devojaka/žena, spontanim pobačajima i vantelesnom oplodnjom. Ovaj tekst će biti prilagođen i uprošćen da bi svi koji nemaju medicinsko obrazovanje mogli da ga razumeju, te s toga mnogi pojmovi neće u potpunosti odgovarati stručnim medicinskim objašnjenjima.

O čemu se tu zapravo radi ?

Medicinsko objašnjenje je sledeće: to su ultrazvučno gledano jajnici koji imaju volumen veći od 10ml, takve strukture da po njihovom obodu postoji više od 10-12 folikula manjih od 7-9mm. Takav ultrazvučni nalaz prate i neredovni ciklusi, pojačana maljavost (dlakavost), akne (bubuljice) poremećaj odnosa polnih hormona i vrlo često gojaznost. Ovo je bila jedna uopštena definicija, međutim stvari u praksi vrlo često ne izgledaju tako, nego čak i suprotno. Cilj ovog teksta je da vam približim temu policističnih jajnika, razbijem neke često ponavljane zablude i iznesem zaključke tokom moje decenijske prakse.

U nastavku teksta su najčešća pitanja mojih pacijentkinja kada im saopštim da imaju policistične jajnike:

Od kada ih imam? Od rođenja, niste ih u međuvremenu dobili. Da li se leče ?  Ne, ne leče se. Kako mi do sada niko to nije rekao ?  Odgovor nije jednostavan. Postoje policistični jajnici koji “na prvi pogled” izgledaju “školski policistično” tj. prema Roterdamskim smernicama za dijanostiku, a postoje i oni koji ne izgledaju tako a zapravo jesu policistični. Upravo iz tog razloga mnogi doktori ih onda i ne nazovu policističnim, pa za vas ostanu dugo skriveni… recimo pre 20 godina takvi jajnici su se stručno zvali multicistični. Da li to znači da jajnici imaju ciste ? Ne, naprotiv. Policistični jajnici baš i nije najbolji naziv za njih. Takvi jajnici imaju mnogo folikula, pa bi s toga pravi naziv bio multifolikularni jajnici. A zašto su mi doktori preporučivali razne terapije ako se ne leče ?  – Od prvog dana kada su ih doktori prepoznali (1721 italijanski naučnik Vallisneri tj. od ranih 1990tih Stein i Leventhal) zbog nedovoljnog znanja o njima pokušali su da ih leče. Najčešće metode su bile upotreba kontraceptivnih tableta ili laparoskopska operacija (ovarijalni drilling) prilikom koje se “buši kora jajnika”, međutim te metode su još pre 20 godina prevaziđene jer su samo delimično dale rezultate. Tokom poslednjih deset godina se pokušalo sa upotrebom mio-inozitola i d-hiro inozitola, ali su i oni dali samo delimično rešenje. Sa napretkom istraživanja i laboratorijskih ispitivanja, sada se koriste drugi sveobuhvatniji tretmani. Da li mogu da zatrudnim ako imam policistične jajnike ? – Da, naravno da možete. Zapravo zatrudnećete mnogo lakše nego druge žene koje ih nemaju. Zašto mi drugi doktori kažu ću teže da zatrudnim ako imam policistične jajnike?  – Kod vas nije problem što imate takve jajnike. Problem je u vašem metabolizmu i načinu života koji jajnike zbunjuje i tera ih da rade protiv vas, tj. da vam otežaju da zatrudnite. Navešću jedan primer koji često navodim svojim pacijentkinjama (moram da priznam da se često pitam da li je dovoljno dobar primer baš za žene): ako imate trkački auto, a na njega stavite loše gume, sipate loše ulje i loš benzin, nema svrhe da se žalite na auto što neće dobro da radi, jednostavno, niste ga tretirali kako treba. Koliko su policistični jajnici česti u našoj populaciji? – Moje iskustvo je da kod populacije žena na Balkanu policistične jajnike ima više od 60% žena, mada stručna literatura kaže da je taj procenat znatno manji, uz objašnjenje da je u određenim populacijama ili etničkim grupama učestaliji. Šta mi sve omogućavaju policistični jajnici bilo da funkcionišu kako treba ili pogrešno ? – Da budete mnogo plodniji (lakše zatrudnite) nego oni koji ih nemaju, da imate blizance ili trojke, da imate neredovne cikluse, da imate bolne ili obilne cikluse, da imate vrlo izražen pms, da budete gojazni, da imate pojačanu maljavost, da imate akne, da razvijete neki hormonski poremećaj ili poremećaj metabolizma, da u vantelesnoj oplodnji razvijete sindrom hiperstimulacije i još mnogo toga što bi prevazišlo obim ovog teksta. Koja je “korist” od njih ?  Ako ih tretirate kako treba korist je mnogostruka, a ako ih ne tretirate kako treba, pa sve od nabrojanog iz prethodnog odgovora. Kako ću saznati ili ispitati da li ih imam?  –  Iskustvo iz prakse kaže da je dovoljan samo ultrazvučni pregled ginekologa. Dodatno, nakon tog pregleda biće potrebno da se urade još neka laboratorijska ispitivanja vašeg metabolizma. Ako konsultujemo stručnu literaturu biće potrebno ispitivanje hormona, biohemijske analize, detaljnija anamneza tegoba i karakteristika menstrualnih ciklusa. Da li je potrebno da radim polne hormone ? – Ako baš želite, možete, ali ultrazvučni pregled je sasvim dovoljan i bez analize hormona. I za kraj ovog kratkog teksta: Ukoliko imate policistične jajnike, ili neke od nabrojanih problema, vreme je da obavite ginekološki ultrazvučni pregled i da od vašeg doktora dobijete adekvatne savete o promeni dosadašnjeg načina života. Već u toku prvih mesec-dva primetićete mnogostruke promene u vašem telu kao i u vašem raspoloženju. Tema policističnih jajnika je bliska sa temom insulinske rezistencije i ne može se zasebno opisivati, a o njoj više u narednom tekstu.