Odnos temperamenta i dečije ličnosti

Autor: Milica Veselinovic, Psiholog i Integrativni psihoterapeut na edukaciji Skoro svi su u svom životu čuli i upotrebili izraz “temperament” kako bi objasnili nečije ponašanje u određenoj situaciji. Međutim, koliko nas zapravo zna šta je temperament i koliki uticaj ima u razvoju ličnosti (posebno kod dece)? Svako od nas dolazi na svet sa nekim već unapred određenim karakteristikama, poput boje očiju i kose, ali ni naše ličnosti nisu izuzetak. Koliko god da je teško zamisliti bebu kao biće koje ima već izgrađenu ličnost, psihološka istraživanja su pokazala da bebe dolaze na svet sa već ‘podešenim’ temperamentom. U nastavku teksta ćemo videti šta je zapravo temperament, kako ga prepoznati i kako je povezan sa ličnošću kod dece, ali i njihovim daljim razvojem.

Šta je ličnost?

Psiholozi su vekovima pokušavali da dođu do saznanja o ljudskoj ličnosti, upravo zbog njene kompleksnosti i činjenice da je baš ličnost to što čini ljude unikatnima u odnosu na ostale vrste. Neki su verovali da je detetova ličnost unapred određena genima, te da sredina nema nikakvog uticaja na to kakvi ćemo postati. Sa druge strane, ostatak psihologa je tvrdio da geni nemaju nikakvog uticaja na našu ličnost, insistirajući da su bebe po rođenju “prazna ploča” (tabula rasa), pa da će se zbog toga i njihova ličnost razvijati u skladu sa okruženjem. Međutim, kao što smo već rekli, ličnost je veoma kompleksna, tako da insistiranje na genima/sredini i zanemarivanje onog drugog vodi i do zanemarivanja kompletne slike. Istina je pre negde između, a do potpunog pomirenja dve zaraćene strane doveo je Robert Klonindžer. Krajem devedesetih godina prošlog veka, u saradnji sa našim zemljakom, Draganom Švrakićem, Klonindžer je podelio ličnost na temperament i karakter i time konačno spojio biološke i socijalne faktore koji dovode do razvoja ličnosti. 

Odnos temperamenta i dečije ličnosti

Temperament predstavlja urođenu komponentu ličnosti, dakle biološki je uslovljen, za razliku od karaktera koji će se razvijati kroz interakciju temperamenta i sredine. Pod sredinom podrazumevamo stil vaspitanja, aktivnosti kojima ispunjavamo detetovu svakodnevicu, ali i odnose sa značajnim drugima (roditelji, braća i/ili sestre, drugari…). Temperament možemo posmatrati kao “fabričko podešavanje” koje određuje koliko će vaše dete, na primer, plakati, da li će hteti da jede i spava, ali i kad, kako i koliko. Ovo može zvučati obeshrabrujuće, ali ne brinite! Ne postoji dobar ili loš temperament, tako da uz malo truda možete naučiti kako da ga prepoznate i iskoristite na najbolji mogući način. Ispoljavanje temperamenta prirodno je za bebe i malu decu, koja se na svoj način trude da nam objasne svoje potrebe, strahove i želje. Koliko god nas ispunjavao užasom, bebin plač predstavlja način na koji komunicira sa nama, dok su povod i učestalost plakanja ekspresija upravo njene ličnosti tj. temperamenta.  

Kako prepoznati temperament kod deteta?

Nažalost, gorenavedena saznanja o ljudskoj ličnosti su relativno sveža tako da je roditeljstvo kroz istoriju (blago) zapostavljalo činjenicu da i deca od najranijih dana imaju ličnost i temperament. Bez obzira na to, zahvaljujući ovom tekstu upravo vi možete doprineti promeni u pristupu deci kroz razumevanje njihovog temperamenta! Svako od nas je različit, tako da ni stilovi vaspitanja neće biti isti (ili čak i slični). Neki roditelji će više negovati detetovu nezavisnost, neki ambicioznost, a neki razvoj dobrih odnosa sa drugima. Temperament je relativno nasledna komponenta, tako da će biti podudaran sa vašim u određenoj meri. Iskoristite ovo, pitajte roditelje/rodbinu/kumove kakvi ste bili kao dete, kakve su vam bile navike i potrebe. Kroz upoznavanje sebe upoznaćete i Vaše dete na jedan nov i i poseban način i olakšaćete sebi razumevanje detetovih ponašanja!   

Šta sve spada u dečiji temperament?

• Stepen aktivnosti – koliko je vaša beba aktivna?
• Ritmičnost – koliko su regularni ritmovi spavanja/hranjenja/igre?
• Sklonost distrakcijama – koliko lako se detetova pažnja “prebaci” na nešto drugo?
• Približavanje/povlačenje – kako dete reaguje na nova iskustva?
• Prilagodljivost novim situacijama
• Kapacitet pažnje i istrajnost – koliko je dete istrajno kada naiđe na izazov?
• Intenzitet reakcije – koliko će biti intenzivne dečije reakcije i emocije?
• Senzitivnost – kolika je detetova osetljivost na zvukove, ukuse..?
• Tip raspoloženja – da li će beba biti vesela i srećna većinu vremena, ili pak neraspoložena i “teška”?

  Ponovo, imajte u vidu da nijedan temperament nije dobar ili loš! Kroz naše reakcije na ispoljavanje temperamenta određujemo i da li će dete određene karakteristike videti kao “dobre” ili “loše”.

Prednosti vaspitavanja u skladu sa dečijim temperamentom

  Iako možda ne zvuči tako, prilagođavanje detetovom temperamentu može značajno da olakša Vašu svakodnevicu dok na duge staze doprinosi odgajanju srećnog i prilagođenog deteta. Znamo da osećaji brige i krivice nisu strani roditeljima, međutim ovaj tekst je upravo tu da Vam unese malo mira i samopouzdanja! Kroz listu u prethodnom pasusu ste imali priliku da vidite koliko bitnih stvari zapravo spada u temperament i koliko malo veze one imaju sa kvalitetom vašeg roditeljstva. Na vama je samo da ih prepoznate i prilagodite im se, uz paralelno slanje poruka ljubavi i prihvatanja.  Razumevanjem uticaja temperamenta na dečije reakcije i ponašanja, roditelji mogu naučiti da prepoznaju i predvide eventualne probleme koji će predstavljati teškoće za njihovo dete. Zahvaljujući ovakvom pristupu ti problemi se mogu izbeći uz malo pripreme. Roditelji takođe mogu prilagoditi svoje edukativne, disciplinske i druge strategije detetovom temperamentu i tako sačuvati i sebe i decu od stresa i osećaja neadekvatnosti. Roditelji se osećaju efikasnije kada bolje razumeju i cene činjenicu da njihovo dete ima jedinstvenu ličnost. Takođe, razumevanje toga da su određena ponašanja zapravo ispoljavanje temperamenta, a ne patologija je sigurno umirujuće! Sigurni smo da vam poređenje vašeg deteta sa drugim nije strano, kao ni briga oko toga što je vaše dete u “zaostatku” ili “gore” od nekog. Ponovo, svi smo različiti, svi imamo svoj temperament, a dobar ili loš temperament ne postoji. Kako dete bude sazrevalo, u saradnji sa roditeljima će naučiti i kako da se prilagodi svetu u skladu sa svojim temperamentom i granicama.  Kada shvatimo da su deca mali ljudi koji takođe imaju (malu) ličnost, možemo razumeti i da su sva njihova ponašanja upravo u službi slanja neke poruke. Deca svojim ponašanjem, dobrim ili lošim, govore: “Hej, i ja nešto mislim/osećam/želim u ovom trenutku, samo ne umem da to kažem još uvek!”. Kao što smo rekli u prethodnim pasusima, temperament predstavlja urođen deo naše ličnosti, tako da je relativno stabilan. Ukazuje nam na stil kojim će dete pristupati svetu oko sebe i kakvog će biti karaktera. Pristupite ovome kao nekoj vrsti detektivske igre, otkrivajte poruke, pomoću njih detetov temperament i konačno, osmislite aktivnosti u skladu sa njim!